Period je celina koju obrazuju dve tematski slične, a harmonski međusobno zavisne rečenice, sa različitim kadencama.
U objašnjenju perioda često se navodi da se prva rečenica završava polukadencom na dominanti ili kadencom na tonici koja je oslabljena (tonika u tercnom ili kvintnom položaju), dok se druga rečenica završava savršenom kadencom (tonika u oktavnom položaju). Prema karakteristikama tonalnog plana, period može biti jednotonalni i modulirajući, pri čemu potonji odlikuje završetak druge rečenice u novom tonalitetu (najčešće u dominantnom ili, ukoliko je osnovni tonalitet molski, u paralelnom duru).
Poseban tip perioda predstavlja otvoreni period, sastavljen od dve tematski slične rečenice koje završavaju na dominanti ‒ prva u osnovnom, a druga u novom tonalitetu. Takođe, period mogu obrazovati i tri rečenice, ukoliko poseduju tematsku sličnost i harmonsku zavisnost. Uz uvažavanje istog principa, četiri rečenice mogu formirati dvoperiod, gde najubedljiviju kadencu ima poslednja rečenica.
U stručno-pedagoškoj literaturi srpskih autora preovlađuje zajednički stav da je sličnost rečenica na tematskom planu neophodan uslov za formiranje perioda (Mihajlović, 1989; Skovran i Peričić 1986; Zatkalik, Medić i Vlajić 2003; Zdravić Mihailović i Vasilakis 2014). Ipak, pojedini autori (Caplin 1998; Мазель 1979) ukazuju na činjenicu da period mogu obrazovati i dve rečenice koje ne poseduju tematsku sličnost, ali moraju biti harmonski zavisne (druga rečenica ima jaču kadencu).
Forma perioda naročito je karakterstična za epohu muzičkog klasicizma, i to na mestu glavnih tematskih subjekata (teme u sonatnom obliku, rondu, delovi oblika pesme itd.), često u vidu parnih struktura (4+4, 8+8, 16+16…).
Literatura:
Caplin, William E. 1998. Classical Form: A Theory of Formal Functions for the Music of Haydn, Mozart and Beethoven. Oxford: University Press.
Mihajlović, Milan. 1989. Muzički oblici. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Knjaževac: Izdavačka organizacija Nota, Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika.
Мазель, Лев A. 1979. Строение музыкальных произведений. Москва: Музыка.
Popović, Berislav. 1998. Muzička forma ili smisao u muzici. Beograd: Clio.
Skovran, Dušan i Vlastimir Peričić. 1986. Nauka o muzičkim oblicima. Beograd: Univerzitet umetnosti.
Veljanović Ranković, Jasna. 2008. „Pristup tumačenju perioda kod ruskih muzičkih teoretičara (Sposobin, Tjulin, Mazelj i Holopova).“ U Muzička teorija i analiza 5: Zbornik Katedre za muzičku teoriju, urednici Mirjana Živković, Ana Stefanović, Miloš Zatkalik, 236‒253. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti i Signature.
Zatkalik, Miloš, Milena Medić i Smiljana Vlajić. 2003. Muzička analiza I. Beograd: Clio.
Zdravić Mihailović, Danijela. 2010. „Tumačenje perioda u literaturi srpskih, ruskih, bugarskih i makedonskih autora (Peričić, Mihajlović, Popović, Zatkalik, Mazelj, Stojanov, Bužarovski).“ U Muzička teorija i analiza 7: Zbornik katedre za teorijske predmete, urednik Miloš Zatkalik, 264–270. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti i Signature.
Danijela Zdravić Mihailović