Napolitanski sekstakord (N6) prvi je obrtaj durskog kvintakorda na sniženom drugom stupnju mola i modlura. Izraziti je predstavnik subdominante funkcije tonaliteta koji je ime dobio po učestaloj upotrebi u delima operskih kompozitora tzv. „Napuljske škole“ XVIII veka (Živković 1996, 167). Njegov osnovni oblik, ređe zastupljen u muzičkoj praksi baroka i klasicizma, a češće romantizma, poznat je pod nazivom frigijski kvintakord (F) – prema frigijskom modusu na čijem se II stupnju nalazi.
Kao pripadnik subdominantne funkcije tonaliteta, N6 često učestvuje u formiranju kadencirajućeg procesa u okviru funkcionalne formule SDT (Primer 1).
Primer 1
Ludvig van Betoven, Bagatela, op. 119 br. 9, t. 1–8
S obzirom na njegovu frekventniju upotrebu u molskom tonalitetu, brojne su situacije kada napolitanskom sekstakordu/frigijskom kvintakordu prethodi akord VI stupnja, čime se nedvosmisleno formira prividno-dominantni odnos, te sama napolitanska sfera tonaliteta proširuje. Ovo postaje još upečatljivije kada se pomenutom (durskom) akordu VI stupnja doda i mala septima, usled čega nastaje vantonalna dominanta za N6 (Despić 1997, 94) (Primer 2).
Primer 2
Frederik Šopen, Mazurka, op. 7 br. 2, t. 11–16
U okvirima strogog četvoroglasnog horskog stava, postavka N6 uključuje udvajanje basovog tona, ređe sekste akorda. Najčešće harmonske veze u kadencama, u prvom slučaju, su N6-D(7) – sa karakterističnim intervalom umanjene terce između sniženog II stupnja i vođice i unakrsnicom – N6-K64 ili N6-VIID7 (Primer 3), dok se, u drugom, u vezi N6-D(7), pored umanjene terce, javlja i realteracija (Primer 4).
Primer 3
Primer 4
Van kadenci, N6 je moguće vezati i sa obrtajima dominantnog septakorda, četvorozvuka VII stupnja i VIID, ali i plagalno – sa T(6) (Primer 5). Kada je N6 predstavljen kao F – sa udvojenim osnovnim tonom akorda, ređe tercom – vezuje se sa četvorozvucima D ili VII stupnja (Primer 6). Akord N6/F može biti i akord preznačenja u modulacionom procesu.
Primer 5
Primer 6
Literatura:
Despić, Dejan. 1997. Harmonija sa harmonskom analizom. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Дубовский, Иосиф и др. 1999. Учебник гармонии. Москва: Музыка.
Kostka, Stefan, & Dorothy Payne. 1995. Tonal Harmony with an Introduction to Twentieth-Century Music. New York: McGraw-Hill Companies Inc.
Lhotka, Fran. 1972. Harmonija. Zagreb: Muzička naklada.
Peričić, Vlastimir. 1986. Harmonija II deo (skripta). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Tајчевић, Mарко. 1972. Хармонија – уџбеник за музичке школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије.
Тюлин, Юрий Николаевич, и Николай Георгиевич Привано. 1964. Учебник гармонии. Москва: Музыка.
Васиљевић, Миодраг А. 2003. Наука о хармонији. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Živković, Mirjana. 1996. Harmonija za II, III i IV razred srednje muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Nevena Vujošević