HROMATSKA MODULACIJA POMOĆU PROMENE SKLOPA AKORDA

Ova vrsta modulacije se odvija tako što se struktura (sklop) jednog kvintakorda ili septakorda hromatskom promenom menja, a tim postupkom novodobijeni akord dobija novu funkciju u ciljnom tonalitetu. Postoje dva osnovna pravila koja su proizišla iz logike kretanja alterovanih tonova i koja određuju funkcionalnu pripadnost novonastalog – ulaznog – akorda: ukoliko se neki ton u akordu povišava, dalje kretanje tog tona prati smer alterovanja, to jest razrešava se naviše (Primer 1 i 2). I obrnuto – ukoliko se neki akordski ton snižava, njegovo dalje kretanje je silazno, prateći smer alteracije. (Primer 3 i 4).

Shodno tome, po pravilu, hromatskom promenom terce naviše u molskom kvintakordu nastaje durski akord i on u novom tonalitetu dobija dominantnu funkciju. Često se tom akordu dodaje i mala septima, čime nastaje D7:

Primer 1

Slična situacija je prikazana u sledećem primeru iz literature, gde je hromatskom promenom sklopa toničnog akorda g-mola nastao akord dominante c-mola, uz dodatu ne samo septimu, već i nonu:

Primer 2

Franc Šubert, solo-pesma Bauk, op. 1, t. 35–41

Promenom sklopa durskog kvintakorda sniženjem terce, nastaje molski kvintakord i on dobija funkciju subdominante u novom tonalitetu:

Primer 3

Petar Iljič Čajkovski, Pesma bez reči u F-duru, op. 2 br. 3 iz ciklusa Souvenir de Hapsal, t. 13–18

U narednom primeru iz literature prikazane su dve uzastopne modulacije ovog tipa.

Primer 4

Ludvig van Betoven, Sonata u C-duru, op. 53, III stav, t. 239–246

Molski kvintakord uz hromatsku promenu jednog ili dva tona i uz dodatu septimu, može postati po sklopu umanjeni septakord. Zavisno od smera hromatske izmene, određuje se i funkcija novodobijenog akorda. Povišenje osnovnog tona i terce molskog akorda uz dodatu septimu uzrokuje dominantnu funkciju (VII7):

Primer 5

Durski kvintakord uz hromatsku promenu jednog ili dva tona i uz dodatu septimu, može postati umanjeni ili poluumanjeni septakord. Opet, zavisno od smera hromatske izmene, određena je i funkcija novonastalog akorda. U narednom primeru (Primer 6) ulazni akord novog tonaliteta nastao je povišenjem osnovnog tona izlaznog (durskog) akorda i dodavanjem septime (koja je ovde i anticipirana):

Primer 6

Ludvig van Betoven, Sonata u D-duru, op. 10 br. 3, II stav, t. 32–38

U narednom primeru prikazana je obrnuta situacija: smer hromatskih promena naniže u durskom ili molskom akordu najčešće uzrokuje ulazak u subdominantnu funkciju novog tonaliteta.

Primer 7

Od ostalih mogućih akorada koji nastaju hromatskom promenom sklopa i time učestvuju u modulaciji treba spomenuti prekomerni kvintakord, alterovane akorde hromatskog tipa i različite vrste septakorada. U praksi, međutim, to nisu česti slučajevi.

Literatura:

Živković, Mirjana. 1990. Harmonija za II, III i IV razred usmerenog obrazovanja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Knjaževac: Izdavačka organizacija „Nota“; Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika.

Despić, Dejan. 1970. Harmonska analiza. Beograd: Umetnička akademija u Beogradu.

Jelena Mihajlović-Marković

NAZAD