Celostepena lestvica se, kako sam naziv signalizira, gradi od celih stepena. Ovo je sasvim specifična vrsta tonskog niza koji ima šest različitih tonova unutar jedne oktave, dakle jedan manje od dursko/molskog lestvičnog sistema. Usled toga se naziva i šesto-tonskom, odnosno heksatonskom lestvicom. Ova vrsta lestvice se u Mesijanovoj (Olivier Messiaen) sistematizaciji modusa sa ograničenim transpozicijama pozicionira kao prvi od sedam modusa. Zbog celostepenog niza unutar jedne oktave, postoje samo dve zvučno različite varijante ove lestvice; sledeća bi bila samo transpozicija postojećih. Podrazumeva se da jedan ton u nizu treba zamisliti u svom enharmonskom ekvivalentu, da bi se došlo do početnog tona niza (u Primeru 1 bi to bilo ais~b).
Primer 1
Celostepena lestvica, prva zvučna varijanta
Primer 2
Celostepena lestvica, druga zvučna varijanta
Primeri primene celostepene lestvice u literaturi:
Primer 3
Aleksandar Borodin, odlomak iz finala III čina opere Knez Igor. U prolaznom kretanju basa obrazuju se celostepene lestvice, a zanimljivo je uočiti da se dvotaktni model sekvencira po malim tercama naniže (C-a-fis-es-C)
Primer 4
Petar Iljič Čajkovski, odlomak iz 4. stava IV simfonije. U prolaznom kretanju basa obrazuje se celostepena letvica. U sekventnom kretanju (medijantnom krugu) zapaža se hod po velikim tercama naniže (C-As-Fes~E-C)
Primer 5
Nikolaj Rimski-Korsakov, odlomak iz opere Zlatni Petlić
Primer 6
Nikolaj Rimski-Korsakov, odlomak iz opere Kaščej besmrtni
Literatura:
Despić, Dejan. 1970. Harmonska analiza. Beograd: Umetnička akademija u Beogradu.
———.1994. Harmonija sa harmonskom analizom II, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Jelena Mihajlović-Marković