„Interval je razmak po visini između bilo koja dva tona u lestvici ili uopšte u melodiji“ (Тајчевић 2003, 113). On je izgrađen od donjeg i gornjeg tona. Istovremeno zvučanje oba tona zajedno obrazuje harmonski interval (Primer 1), dok uzastopno zvučanje tonova formira melodijski interval (Primer 2).
Intervali se dele prema veličini, vrsti i sazvučnosti. Premaveličini intervali se nazivaju: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima i oktava. Oni se mogu podeliti i na jednostavne (intervali do oktave) i složene, koji nastaju dodavanjem jednostavnog intervala oktavi. U složene intervale spadaju: nona, decima, undecima, dodecima, tercdecima, kvartdecima i kvintdecima. Takođe, veličina intervala može se promeniti i pomoću enharmonske zamene samo jednog tona u intervalu. Ako se zamene oba tona intervala, veličina intervala se ne menja i u pitanju je enharmonska razmena (Primer 3a). Ukoliko se jedan ili oba tona enharmonski zamene, nastaju enharmonski intervali (Primer 3b).
Prema vrsti, intervali se dele na čiste, velike, male, prekomerne i umanjene (Деспић 1997, Тајчевић 2003). U čiste intervale spadaju: prima, kvarta, kvinta i oktava. Veliki i mali intervali su sekunda, terca, seksta i septima, umanjeni su svi izuzev prime, a prekomerni mogu biti svi intervali (Тајчевић 2003, 116).
Prema sazvučnosti, intervali mogu biti konsonantni i disonantni. Čisti intervali se mogu okarakterisati i kao savršene konsonance, dok su velika terca i velika seksta, mala terca i mala seksta nesavršene konsonance. Takođe, u nesavršene disonance spadaju velika sekunda i mala septima, dok su savršene disonance mala sekunda, prekomerna kvarta i velika septima.
Svaki interval se može obrnuti tako što će se gornji ton intervala premestiti za oktavu niže ili na taj način što će se donji ton intervala premestiti za oktavu više (Тајчевић 2003). Prema veličini intervala, prima će u obrtaju postati oktava, sekunda septima, terca seksta, a kvarta kvinta. Takođe, u obrtaju se menja i vrsta intervala, gde čisti intervali ostaju čisti (Primer 4a), veliki postaju mali (i obrnuto) (Primer 4b), a umanjeni postaju prekomerni (i obrnuto) (Primer 4c).
Primer 1
Harmonski intervali
Primer 2
Melodijski intervali
Primer 3a
Enharmonska razmena
Veličina intervala je ostala ista nakon enaharmonske razmene
Primer 3b
Enharmonska zamena
Veličina intervala je promenjena nakon enaharmonske zamene – čista kvinta je postala umanjena seksta u oba slučaja
Primer 4a
Obrtaji intervala (čist interval ostaje čist)
Primer 4b
Obrtaji intervala (mali interval postaje veliki)
Primer 4c
Obrtaji intervala (umanjeni interval postaje prekomerni)
Literatura:
Burns, Edward M.. 1999. „Intervals, Scales, and Tuning”. In Academic Press series in cognition and perception: A series of monographs and treatises. The psychology of music, edited by Diana Deutsch, 215–264. Washington: Academic Press.
Деспић, Дејан. 1997. Теорија музике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Lindley, Mark, Murray Campbell, and Clive Greated. 2001. „Interval”. In Grove Music Online, edited by Laura Macy. Accessed June 25, 2021. http://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic.
Тајчевић, Марко. 2003. Основна теорија музике. Београд: КИЗ Центар.
Zeitlin, Poldi, and David Goldberger. 2002. Understanding Music Theory. London: Omnibus Press.
Neda Nikolić