HROMATSKO-ENHARMONSKA MODULACIJA

Ova vrsta modulacije kombinuje dva načina promene tonaliteta: hromatsku modulaciju pomoću promene sklopa akorda i enharmonsku modulaciju. Realizuje se promenom sklopa durskog ili molskog akorda najčešće u umanjeni septakord, uz istovremenu enharmonsku zamenu jednog ili više (ali ne svih!) tonova u novodobijenom akordu. Treba istaći da postoji i termin enharmonsko-hromatska modulacija, koji navodi Dejan Despić, ali se to odnosi na kompletnu enharmonsku zamenu akorda koji učestvuje u modulaciji pomoću hromatske tercne srodnosti; u osnovi, ovde je, dakle, reč o hromatskoj modulaciji (Despić: 1970, 385).

Primer 1

Tonični akord c-mola je hromatskom promenom povišenjem osnovnog tona i terce, uz dodatu septimu, postao umanjeni septakord; istovremeno, umanjena septima se enharmonski menja u veliku sekstu, usled čega je novodobijeni akord postao kvintsekstakord VII stupnja h-mola.

Primer 2

Modulirajući akord nastao putem hromatske promene durskog kvintakorda u umanjeni septakord, uz istovremenu enharmonsku zamenu septime sekstom, može dobiti i ulogu VIID.

Primer 3

Primena alterovanog akorda hromatskog tipa: durskom kvintakordu (C: S) dodata je mala septima koja je u datom tonalitetu alterovan ton, a enharmonskom zamenom tog tona prekomernom sekstom dobijen je prekomerni kvintsekstakord VIID pred K64 u A-duru. Tim postupkom realizuje se hromatsko-enharmonska modulacija.

Analiza primera iz literature koji ilustruju ovu vrstu modulacije:

Primer 4

Ludvig van Betoven, Sonata u c-molu, op. 10 br. 1, III stav, t. 111–116

Iako odeljena koronom i mogućim alternativnim tumačenjem datim u zagradi, modulacija u prikazanom odlomku se opravdano tumači kao enharmonska, uz istovremenu hromatsku promenu jednog tona. Dominantni septakord Des-dura hromatskom promenom postaje umanjeni septakord, a uz enharmonsku zamenu tona ges u fis dobija se ulazni akord za c-mol – VIID 65.

Primer 5

Volfgang Amadeus Mocart, Simfonija u g-molu, op. 40, I stav, kraj ekspozicije i početak razvojnog dela, t. 98–105

Modulacija iz g-mola u daleko kvintno srodstvo – fis-mol – odvija se putem promene sklopa toničnog akorda g-mola u umanjeni septakord gishdf, uz istovremenu enharmonsku zamenu tona f u eis, čime se dobija septakord VII stupnja fis-mola (u 4. taktu primera).

Primer 6

Ludvig van Betoven, Simfonija br. 5 u c-molu, II stav, t. 25–30

Modulacija u ovom odlomku se odvija putem promene sklopa toničnog akorda As-dura u umanjeni septakord, sa istovremenom enharmonskom zamenom septime ovog akorda (ges) u sekstu novodobijenog akorda, kvintsekstakorda VIID u ciljnom C-duru (fis).

Literatura:

Despić, Dejan. 1970. Harmonska analiza. Beograd: Umetnička akademija u Beogradu.

Jelena Mihajlović-Marković

NAZAD