Ova lestvica sadrži dvanaest tonova u sukcesivnom polustepenom hodu unutar jedne oktave. Postoje durske i molske hormatske lestvice. One su iste zvučnosti, ali se razlikuju po ortografiiji, tj. po teorijski ispravnoj notaciji. Pošto je raspored stepena i polustepena različit u durskoj i molskoj lestvici, pravilna notacija hromatski ispunjene lestvice se razlikuje, a zavisi i od smera kretanja. Dijatonski polustepeni su očuvani, a ostali polustepeni su dobijeni alteracijama. Zavisno od vrste alteracije – sniženjaili povišenja tona – dalje kretanje je uslovljeno smerom hromatske promene. To znači da se povišen ton po pravilu kreće naviše i obratno, snižen ton se kreće naniže. Međutim, u ovom pravilu ima izuzetaka, što će biti prikazano na sledećim primerima i objašnjeno u pratećim komentarima.
Primer 1
Durska uzlazna hromatska lestvica
Umesto povišenog VI stupnja snižen je VII stupanj i to je jedini snižen ton u lestvici. To je zbog toga što je za sve ostale stupnjeve durske lestvice teorijski opravdano da budu „uvedeni“ hromatskim tonom kao vođicom, dok za VII stupanj ne može postojati vođica.
Primer 2
Durska silazna hromatska lestvica
U kretanju hromatske lestvice naniže, svi tonovi su sniženi osim V stupnja. Umesto toga, povišen je IV stupanj i to je jedini povišen ton. Sniženi tonovi su gornje vođice prema tonovima durske lestvice i predstavljaju septime latentnih vantonalnih septakorada.
Primer 3
Molska uzlazna hromatska lestvica
U molskoj hromatskoj lestvici svi tonovi su povišeni (razrešeni u tonalitetu sa snizilicama) osim I stupnja. U kretanju naniže, tonovi molske hromatske lestvice su identični kao u smeru naviše:
Primer 4
Molska silazna hromatska lestvica
Literatura:
Despić, Dejan. 1970. Harmonska analiza. Beograd: Umetnička akademija u Beogradu.
Тајчевић, Марко. 1962. Теорија музике. Треће издање. Београд: Просвета.
Jelena Mihajlović-Marković