Estetski doživljaj muzičkog (ili umetničkog) dela je složen i višeznačan pojam, koji obuhvata različite vidove mentalnog angažovanja recipijenta u procesu doživljaja umetničkog objekta. Najčešće je povezan sa doživljajem lepog, tako da se često može sresti poistovećivanje ovih termina.
Estetski doživljaj se opisuje kao posebno stanje uma koje je kvalitativno drugačije od ʻnormalnogʼ svakodnevnog mentalnog stanja, pri čemu je osoba fascinirana određenim objektom. Za vreme trajanja tog stanja doživljaj okoline je u senci, samosvest se smanjuje, a osećaj vremena je iskrivljen. Neke analize i rezultati ukazuju da estetski doživljaj može biti generisan u dva oblika ‒ fascinacija neobičnim, neizvesnost, dvosmislenost i oprečne informacije (npr. moderna umetnost) i divljenje savršenom izražavanju (savršenom sastavu), složenoj kompozicionoj pravilnosti, i sofisticiranost na više nivoa simboličkog narativa (npr. klasične umetnosti) (Marković 2012).
Istraživanja estetskog doživljaja u brojnim oblastima (filozofija, psihologija, pedagogija, kognitivna muzikologija itd.) dovode do veoma različitih, pa čak i međusobno suprotstavljenih teorija, što jasno ukazuje na njegovu kompleksnost. Ovaj fenomen je često sagledan kroz emocionalnu reakciju na umetničko delo (Juslin i Sloboda 2001; Konečni 2018), ali je, takođe, važno naglasiti da je emocionalni odjek samo jedan njegov deo, te da potpunije istraživanje estetskog doživljaja uključuje i kognitivni i konativni nivo (Zdravić Mihailović 2020).
Pojedina istraživanja zasnivaju se na direktnom merenju estetskog doživljaja (Madsen, Brittin & Capperella-Sheldon 1993; Jović-Miletić 2010), dok su druga usmerena ka proučavanju estetskog doživljaja i estetskog prosuđivanja u odnosu na osobine ličnosti i spoljne uticaje (socijalna sredina, obrazovni nivo, individualne razlike, trenutno stanje ispitanika itd.).
Sposobnost estetskog doživljaja muzike razvija se sistematskim vaspitnim uticajima i korišćenjem odabranih sadržaja uz metode kao što su aktivno slušanje muzike, intelektualna nadgradnja, estetska analiza i stvaralačka aktivnost.
Literatura:
Jović-Miletić, Aleksandra. 2010. „Pedagoška istraživanja u muzičkoj nastavi.” Pedagogija 65(4): 662‒667.
Juslin, Patrik N. & Sloboda, John A. 2001. Music and emotion: Theory and research. New York: Oxford University Press.
Konečni, Vladimir. 2018. Priroda vrhunskih estetskih doživljaja i drugi ogledi iz psihološko-filozofske estetike Vladimira J. Konečnog (priredio Nebojša Grubor). Beograd: Draslar.
Madsen, Clifford K., Brittin, Ruth V. & Capperella-Sheldon, Deborah A. 1993. „An Empirical Method for Measuring the Aesthetic Experience to Music.” Journal of Research in Music Education 41(1): 57‒69.
Marković, Slobodan. 2012. „Components of aesthetic experience: aesthetic fascination, aesthetic appraisal, and aesthetic emotion.” i-Perception 3(1): 1‒17. https://journals.sagepub.com/doi/pdf/10.1068/i0450aap
Zdravić Mihailović, Danijela. 2020. Estetski doživljaj u nastavi muzike. Niš: Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti u Nišu i Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla” (elektronsko izdanje).
https://www.ubnt.ni.ac.rs/images/pdf/Udzbenici/Estetski%20do%C5%BEivljaj%20u%20nastavi%20muzike.pdf
Danijela Zdravić Mihailović